Surah Duha

Сурат ад-Духа (арапски: ىحى, "Јутарњи сати", "Јутарња светлост") је деведесет трећа сура Кур'ана са 11 ајета. Сура носи своје име Ад-Духаа од прве речи.

Ова сура, која је једна од меканских сура, према неким нарацијама, откривена је након кратког интервала који се догодио у откривењу, а свети Пророк (с) је нестрпљиво очекивао свој долазак јер су непријатељи постали одвратни и почели трачати. Тада су се стихови спустили на њега, као освежавајућа киша и дали му нову снагу, која је престала да му се непријатељи изругују.

Ова Сура почиње са две заклетве, а затим обавештава Светог Посланика (С) о доброј вијести да га Аллах никада није напустио нити оставио на миру.

Додаје да ће га ускоро Аллах тако обилно осигурати да ће постати задовољан.

И у посљедњим стиховима Суре, Он подсјећа Посланика (С) о свом прошлом животу да илустрира како је Аллах увијек даривао своју љубавну љубав према њему иу најтежим тренуцима га је подржао у прошлости и тако је његова будућност била сигурна .

Зато, на крају Суре. Он му налаже (уважавање веома великих награда) да буде љубазан према сирочади и потребитима, тако:

"Зато не поступај према сирочади са строгошћу",

"И за онога који пита, не одбија"

"А што се тиче благодати вашег Господара, објавите."

За врлину ове Суре довољно је рећи да постоји традиција приповиједана од Светог Посланика (С), која каже:

"Онај који рецитира ову Суру ће бити међу онима којима је Аллах задовољан, и могуће је да се Мухамед (С) заговара за њега, и да ће бити награђен десет" добрих дјела "за сваког сирочета или потребите (или молитеља).

Све ове врлине су за вјерника који рецитира Суру и дјелује на њу.

Треба напоменути да према многим нарацијама ова Сура и следећа, Инсхирах су заједно једна Сура; и пошто у молитвама треба да рецитујемо целу Суру по Сури Ал-Хамду; затим, у рецитовању ове Суре, треба додати и следећи.

(Слична идеја је дата и за Сура ал-Фил и Сура Кураисх)

И ако пажљиво размислимо о садржају ова два Сураса, можемо да видимо блиски однос њихових субјеката и откријемо да су они свакако заједно, иако је зазивање:

"У име Аллаха, милостивог, милосрдног"

раздваја их на два Сураса.

Требало би да се позовемо на књиге религиозне јуриспруденције да бисмо одговорили на питања као што су: 'Да ли су ова два Сураса иста у сваком погледу' или 'да ли их требамо сматрати једном суром у молитвама?'. У сваком случају, консензус учењака се слаже да у молитвама не можемо рецитовати само једну од двије Сурасове.